Испод подигнутих кишобрана

Укусни плодови наших трешања,

без галаме, помпе и буке.

Ја боса ходам по трави,

хаљина плава, 

цвет у коси,

грле ме твоје нежне руке.

 

Амбијент пријатан на реци,

мостић од прућа,

воденица је преко.

Изнад нас планине се смеше.

Ћерамидом покривена

оближња кућа.

И цвеће, шарено, меко.

 

У авлији лепота, природа нетакнута,

слаткиши

испод подигнутих кишобрана.

На небу и авиона млаз,

то је наша стварност,

а не њихова варка,

љубав наша не тражи аплауз.

Аутор Јасмина Николић.