Не може нико отети оно, што жели да буде моје

Стрепео сам протеклих дана.

Покушао сам,

а да никад нисам летео.

Пожелео сам да сазнам.

Питам.

Са страхом.

Да ли сам вољен

колико и ја волим.

Како своју патњу да преболим.

И како ову тугу да отерам.

 

Нисам приметио

ни ове летње боје.

Па ја сам овде само форме ради.

Док се сви око мене смеју

ја тражим усне твоје.

Нисам схватио ни да је топлота

уништила шебоје.

Заборавио сам

да старе ствари треба да се издвоје.

И да припремим

неке тканине да се скроје.

Чак и оно старо ћебе од чоје.

И да скице треба да се обоје.

А тек животиње

које треба да се издвоје.

Оставио сам на сунцу

и оне нове разбоје.

Ја сам мислио само на нас двоје.

Данас тек схватих да нико не може

да отме оно што жели да буде моје.

                                                        

Слика је преузета са интернета.