Ако једном пожелиш да одеш
Ако једном пожелиш да одеш, остави ми она јутра када си се будила поред мене. И твоје очи сањиве. Моје су сада рањиве. Остави ми траву испред куће по којој си ходала боса. И младице изникле између откоса. Остави ми и твоју хаљину да на њој осетим мирис твој. И башту коју сам за нас садио. Остави ми и везице и канапе. Остави ми и нашу песму, нека је и даље свира радио. Ако једном пожелиш да одеш, остави ми ону јабуку на међи. И шећер смеђи. И кафу, по мало хладну. Остави и дуњу од које си кувала резанце. И тегле џема и компота. И твој осмех иза разграђеног плота. И ватру коју смо заједно ложили. Ако једном пожелиш да одеш, поведи и мене. Аутор Јасмина Николић .