Шта се то деси за дан један?

Петак је увече.

Питам себе ја.

Да ли то моја душа лута?

Ма боли ме

свака кост од пута.

Како сам то ја вечерас?

Вољено, душо.

Надам се.

Субота ујутро.

Ја сам љубоморан.

Шта је то донео нови дан?

Савест ме гризе.

Прикривам тајну.

Ма нећу рећи.

Неће да зна.

Идем на ризик.

Хазардер прави.

Па, то сам одувек био ја.

Уосталом.

Ко још за мене брине?

Само душа моја.

Она тугу са мога лица скине.

А ја?

Кукавица.

Права.

Мушка.

Ма брига мене шта се то шушка.

Па овај дан је једном у животу.

Хоћу да гледам младост и лепоту.

Како играју и како се веселе.

Па боже мој и сликање свима деле.

Да видим моје које одавно запоставих.

Само њу на врх листе ставих.

А она?

Горда.

Насмејана.

Препланула.

Ма само је руком својом махнула.

И ја скочих за селфи тај.

И у недељу схватих.

Праштај.

Не одустај.