И би, дан шести

Окренуо сам се

и пукнуо прстима.

И већ је прошао један.

А ја раздраган.

Занесен. Изабран.

Од тебе.

Чекам да ме и други део

по површини загребе.

 

А он истоветан.

Као и хоризонт.

Плаветан, ма изузетан.

 

Сагнуо сам се и дотакао.

Обала је каменита.

Па и песковита.

И вода немирна.

Узбуркана. Пркосна.

А ја чекам.

Наша поља валовита.

И кутак наш

од љубави саздан.

Који нас прихвата.

Поваздан.

И пожелим да се чује мој вапај,

а тада се сетих да већ долази

седми дан тај.

Јасмина Николић

Слика је преузета са интернета.