Без тебе и вина

У пролазу између редова

чаша је остала оборена.

Поломљена.

За здравицу времена није било.

Остављена је душа.

Сама, огољена.

Лишће се увија на ветру.

Ветар дува прашину са земље.

Осврћем се, нема те.

Сам сам на свету.

А радовало ме је наше весеље.

Згажена зрна и сок од грожђа,

сећају на времена када сам ти се радовао.

Твоме осмеху који ме на брду чека.

Остаде само празнина нека.

Сузе на лицу и дрхај у гласу,

томе се нисам надао.

Аутор Јасмина Николић.