Ако једном пожелиш да одеш

Ако једном пожелиш да одеш,

остави ми она јутра када си се

будила поред мене.

И твоје очи сањиве.

Моје су сада рањиве.

Остави ми траву испред куће

по којој си ходала боса.

И младице изникле између откоса.

Остави ми и твоју хаљину

да на њој осетим мирис твој.

И башту коју сам за нас садио.

Остави ми и везице и канапе.

Остави ми и нашу песму,

нека је и даље свира радио.

Ако једном пожелиш да одеш,

остави ми ону јабуку на међи.

И шећер смеђи.

И кафу, по мало хладну.

Остави и дуњу од које си кувала резанце.

И тегле џема и компота.

И твој осмех иза разграђеног плота.

И ватру коју смо заједно ложили.

Ако једном пожелиш да одеш, поведи и мене.

Аутор Јасмина Николић.