И би, дан четврти

 

Пронашао сам за тебе

предивне каменчиће.

Облутке.

У бојама очију твојих.

Потезом четкице

и зраком светлости

у лето их обојих.

У свом сањарењу

видим

само твоје лице.

И тај врат,

коме их дарујем

за огрлице.

 

Због тебе сам заволео

и ову кишу

што током јутра роси.

Осећам је у твојој коси.

Подсетила ме је

на сва наша свитања.

И док се у даљини

чују цврчкова дуети,

освану и дан пети.

Јасмина Николић

Слика је преузета са интернета.