И би, дан трећи

 

Када си јутрос

отворила очи сањиве

на твојим уснама

моје име беше.

Заборавио сам тада

све оне тренутке рањиве.

 

Похитао сам води

да у њој погледам

одраз свог лица.

Учинило ми се

негде у даљини,

њише се,

жутога цвета латица.

 

И постао сам љубоморан,

на трен.

Осетио сам тада твој додир.

Који ме занесе и загрли,

заврти.

И док сам зграбио твоје срце

које мени хрли,

дође и дан четврти.

Јасмина Николић

Слика је преузета са интернета.